Ne dozvoli da ti dete jednog dana kaže: „Konstatovali su mi kancer, zašto me nisi vakcinisala, a mogla si?“

Možete li podeliti svoje iskustvo tokom borbe s kancerom grlića materice?

“Rekla bih da se svako iskustvo u bolesti razlikuje, naprosto zato što smo i sami drugačije osobe. Sretala sam tokom višedecenijskih kontrola žene, koje su u ovoj nimalo lakoj borbi i posustajale s vremena na vreme, ali bi gotovo uvek našle snage da se ne predaju, već uhvate u koštac sa bolešću. Motivi na putu za ozdravljenje su razni, nekada su to deca i porodice, a u suštini svega nalazi se sam život za koji se vredi boriti”, navodi Violeta Ivković.

Kako ste saznali za dijagnozu kancera grlića materice?

“Prošlo je preko 30 godina otkako sam lečena i izlečena od raka grlića materice. Na ginekološke preglede išla sam redovno, na šest meseci do godinu dana, iako nisam imala nikakve simptome. U to vreme već sam imala troje dece i smatrala sam da je moja obaveza da brinem o svom zdravlju. U 36. godini na redovnom pregledu, uočena mi je ranica na grliću materice, koju tadašnji ginekolog nije umeo da prepozna kao malignu, pa je cela godina izgubljena u standardnom lečenju te ‘ranice’. Tek slučajnom promenom lekara došlo je do pomaka koji mi je, slobodno mogu reći, spasao život. Doktorka Vesna Rebić, sada već u penziji, hitno me je uputila u bolnicu gde se nakon biopsije ispostavilo da je reč o kanceru grlića materice. Ovde bih napomenula, kako me sopstveno iskustvo uči, da su lekarske greške moguće. I lekari su ljudi, a svi mi grešimo, pa je osim redovnih kontrola, u našem interesu da ponekad potražimo i drugo mišljenje stručnjaka“, objašnjava Violeta.

Molimo da nam približite Vaše iskustvo tokom procesa lečenja i oporavka?

“Po uspostavljanju početne dijagnoze, usledila je konizacija, pa potom i amputacija grlića materice, ali se ispostavilo da je i to nedovoljno, te su mi, u roku od nedelju dana uradili i radikalnu histerektomiju. U tim zbrzanim trenucima nemate vremena ni za kakvu reakciju. Praktično kroz taj prvi proces lečenja prođete u šoku, više zbunjeni nego uplašeni. Tek kada su usledila zračenja i pošto su informacije o bolesti stigle do mene, osvrnula sam se na moguće posledice i iznad svega, strah da ću ostaviti decu, i tako sebično, ali i tako ljudski, da će rasti bez mene. Tada su bili maleni, sin je tog septembra trebalo da krene u školu, a devojčice su imale dve i tri i po godine. Mogu da kažem da je moja unutrašnja, emotivna borba sa kancerom tek tada počela, jer sam shvatila da je put ka izlečenju samo jedan, a to je potpuno poverenje i prihvatanje saveta onkologa. Time sam uspela da izbegnem zamku koja, na nesreću vreba mnoge pacijentkinje, a to su razni alternativni načini ‘lečenja’ i ‘kvazi iscelitelji’ koji su tih godina nicali kao pečurke, a tek danas ih ima. Ja nisam želela da mi strahovanja nadvladaju razum, i tako sam se ponašala. Stoga je moj savet, a živi sam svedok koliko on ima smisla, da je jedini pravi način u borbi protiv bolesti poverenje u medicinu i lekare”, navodi Violeta.

Ko je za Vas bio najveća podrška tokom borbe sa rakom grlića materice?

“Najveća podrška tokom borbe sa rakom, nesumnjivo su porodica i prijatelji. I to ne samim njihovim postojanjem, koliko spoznajom da oko vas postoje ljudi kojima ste potrebni, kojima još možete nešto da date i pružite. A to i jeste pravi smisao života, zar ne?”, ističe Violeta.

Koji je Vaš savet za druge žene koje se bore sa istim ili sličnim zdravstvenim problemima?

“Verujte u sebe i lekare”, kaže Violeta.

Danas postoji rešenje u vidu imunizacije, kako bi se sprečila incidenca oboljevanja od HPV virusa, izazivača kancera grlića materice. Koji je Vaš savet u tom smislu za sve roditelje dece koji imaju mogućnost da preveniraju različite vrste kancera kod svog potomstva?

“Ovo je bila vest koja me je veoma obradovala i o tome bih mogla mnogo da govorim. Oduševljava me pomisao da moje petoro unučadi mogu na jednostavan način, vakcinacijom, da budu zaštićeni kao da se radi o bilo kojoj drugoj dečijoj bolesti, a ne smrtonosnom virusu. Kada sam se ja razbolela, bilo je relativno retko da se čovek inficira HP virusom dok su današnje statistike neumoljive – Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od kancera. Svakoga dana jedna žena umre, a četiri obole od raka grlića materice. Mislim da ovi podaci ne traže nikakav komentar. Moja deca su odrasla, ja se tu više ništa ne pitam, ali da zamislim da sam opet roditelj, pitam se samo jedno – šta bih radila da mi jednog dana ćerka dođe i kaže: „Mama, konstatovali su mi kancer grlića materice. Zašto me nisi vakcinisala, a mogla si?“ Poruka je jasna: Čuvajte sebe i decu, srećno!“, zaključuje Violeta Ivković.

Za HPVinfo.rs: Violeta Ivković