Pitanja i odgovori

Humani papiloma virusi (HPV) su porodica virusa koji mogu da zaraze kožu i sluzokožu. Postoji više tipova HPV-a koji mogu da inficiraju unutrašnje i spoljašnje genitalije, analnu regiju, regiju usne duplje i ždrela, kao i određene delove kože kod žena i muškaraca. Neki od ovih tipova HPV-a kategorizuju se kao visokorizični. Dugotrajna infekcija ovim tipovima HPV može biti uzrok nastanka određenih vrsta raka, od kojih je najčešći rak grlića materice, kao i drugih vrsta raka kod žena ili muškaraca.

- Seksualnim kontaktom sa zaraženom sluzokožom
- Pri kontaktu kože na kožu
- Preko zaraženih površina (veoma retko)

U cilju otkrivanja HPV infekcije kod žena i muškaraca, postoje testovi koji otkrivaju DNK humanog papiloma virusa. Međutim, kada je ovakav test pozitivan, to ne znači da imate prekanceroznu leziju ili rak! To jednostavno znači da je virus prisutan i da se može preneti drugima.

U zavisnosti od tipa HPV-a postoje veći ili manji rizici za nastanak malignih i drugih oboljenja. Neke HPV infekcije se sporo razvijaju i ne izazivaju vidljive simptome. Mogu da ostanu u telu uspavane, ili da nestanu spontano. Neke generišu blage simptome kao što su genitalne bradavice, dok druge mogu da dovedu do prekanceroznih lezija ili čak do pojave raka. Moguće posledice HPV infekcije:

- RAK GRLIĆA MATERICE
- Ostali oblici raka: VAGINE, VULVE, ANUSA, PENISA, USNE DUPLJE I ŽDRELA
- GENITALNE BRADAVICE

- Kondom ne pruža kompletnu zaštitu

HPV se prenosi kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Konkretno, to znači da može doći do zaraze čak i kada ne postoji seksualni kontakt. Kondom i dalje ostaje nezamenljivo, ali nepotpuno sredstvo za zaštitu od HPV infekcije.

- Zaštitite se vakcinacijom

Kao i kod drugih virusa (gripa, hepatitisa B, itd.), vakcinacija je najefikasniji način zaštite zdravlja stanovništva. Imunizacijom protiv infekcija izazvanih HPV-om, antitela sprečavaju razvoj infekcije, čak i kada dođemo u kontrakt sa ovim virusom. Za optimalnu efikasnost, osoba koja se vakciniše ne bi trebalo da bude zaražena virusom. Otuda se i preporučuje vakcinacija u ranom uzrastu, pre prvih seksualnih kontakata.

HPV vakcina je preporučena kod dece starije od 9 godina. Pedijatri iz praktičnih razloga često savetuju vakcinaciju kod dece 7. razreda osnovnih škola tokom sprovođenja sistematskih pregleda. U našoj zemlji HPV vakcina je besplatna za uzrast od 9 do 19 godina, a najefikasnija je kada se primi pre stupanja u seksualne odnose.

I dečaci treba da prime vakcinu. Njima je namenjena jer smanjuje rizik od nastanka kondiloma, kao i karcinoma penisa, anusa, usta i ždrela.

U nekim slučajevima, kada dođe do infekcije visokorizičnim tipovima HPV-a, mogu se pojaviti lezije na grliću materice. One su različite težine u zavisnosti od količine i lokacije ćelija koje se abnormalno razvijaju u sluzokoži (inficirane ćelije).

Većina ovih lezija se spontano povlači, dok druge ostaju stabilne ili napreduju u premaligni stadijum (abnormalne ćelije). Svake godine se u Srbiji rak grlića materice otkrije kod oko 1.100 žena.

Humani papiloma virusi takođe mogu da uzrokuju lezije na sluzokoži vagine i vulve koje mogu postati premaligne i napredovati do raka. Rak završnog dela debelog creva i penisa često se javljaju kao posledica HPV infekcije. Nedavni podaci pokazuju da rak usne duplje i ždrela može biti uzrokovan HPV infekcijom.

Neki tipovi HPV mogu da izazovu blaga ali problematična zdravstvena stanja, kao što su genitalne bradavice. Kod devojčica mogu da se pojave na vagini, regionu stidnih dlačica, na ili između zadnjice, oko završnog dela debelog creva ili na mokraćnom kanalu. Kod dečaka mogu da se pojave: na koži penisa, na uretralnom mesu, oko završnog dela debelog creva, na regionu stidnih dlačica ili na gornjim butinama.

Vreme od infekcije do pojave simptoma genitalnih bradavica je 6 nedelja i više. U zavisnosti od njihovog obima i virulentnosti, moguće je lečenje lekovima ili hirurškim tretmanom, što može biti bolno i ne isključuje ponovno pojavljivanje. Genitalne bradavice se ponovo pojavljuju u roku od 3 meseca, a 90 % ovih bradavica se može sprečiti HPV vakcinacijom.

Da. Iako postoji više tipova HPV-a koji mogu da izazovu rak i druga oboljenja, devetovalentna vakcina pokriva 9 najčešćih tipova, od kojih je njih 7 odgovorno za nastanak više od 90 % malignih bolesti koje izaziva ovaj virus. Preostala 2 tipa izazivači su više od 90 % slučajeva genitalnih bradavica.

HPV vakcina se u svetu koristi od 2006. godine, a dosadašnja istraživanja su potvrdila da imunitet traje duže od 10 godina i ne pokazuje tendenciju opadanja. Kako vakcina dovodi do stvaranja ćelija imunološke memorije koje pri svakom kontaktu sa HPV-om povećavaju broj antitela, nema razloga da se ne očekuje i znatno duži imunitet.

HPV vakcina je najdelotvornija ukoliko osoba prethodno nije došla u kontakt sa humanim papiloma virusom i upravo zato se preporučuje vakcinacija u što ranijem uzrastu, pre prvih seksualnih kontakata. Međutim, i odrasli koji vakcinu nisu primili u detinjstvu, mogu to da učine naknadno, do 45. godine. Moguće je da pacijent, do trenutka vakcinacije, nije bio izložen svim tipovima HPV-a koji se nalaze u vakcini i od kojih ona štiti.

Nažalost, ne. HPV vakcina je dizajnirana da prevenira, odnosno spreči da do infekcije uopšte dođe. Upravo je zato od velike važnosti pravovremena imunizacija.