Rak penisa i HPV: Sve što muškarci treba da znaju

Budući da HPV može izazvati i rak penisa, veoma je važno i da se muškarci zaštite – posebno u mesecu Movembra, kada govorimo o muškom zdravlju i prevenciji.

Iako se o HPV-u najčešće govori u vezi sa ženama i rakom grlića materice, ovaj virus može ozbiljno uticati i na zdravlje muškaraca. Jedna od mogućih posledica infekcije je rak penisa. Saznajte koliko je ovaj oblik raka čest, koji su glavni rizični faktori, na koji način HPV doprinosi njegovom razvoju, kakva je prognoza i – najvažnije – kako se muškarci mogu zaštititi.

Koliko je rak penisa zapravo čest?

Istraživanja pokazuju da je rak penisa redak oblik karcinoma. Procene ukazuju na to da se ova vrsta raka u svetu javlja kod manje od jednog muškarca na sto hiljada godišnje. U Sjedinjenim Američkim Državama čini manje od jedan odsto svih malignih tumora kod muškaraca. Ipak, u delovima sveta gde su lošiji higijenski uslovi i zdravstvena nega teže dostupna – poput pojedinih regiona Južne Amerike i Afrike – ovaj tip raka pojavljuje se češće.

Ko je u većem riziku od raka penisa?

Razvoj raka penisa obično ne zavisi od jednog uzroka, već od kombinacije više faktora – virusnih, anatomskih, imunoloških i onih koji se odnose na lične navike i higijenu.

Najvažniji rizični faktor je infekcija HPV-om, naročito visokorizičnim tipovima virusa, kao što su HPV 16 i HPV 18.

Veći rizik imaju i muškarci koji nisu obrezani, posebno ako se ne održava adekvatna intimna higijena, jer se ispod kožice može zadržavati sekret koji izaziva hroničnu iritaciju. Fimoza, odnosno nemogućnost prevlačenja kožice preko glansa, takođe povećava verovatnoću razvoja zapaljenja i oštećenja tkiva. Sličan efekat imaju i hronične upale, poput balanitisа (upale glansa), koje vremenom mogu dovesti do promena na ćelijskom nivou.

Koliko slučajeva raka penisa je povezano sa HPV-om?

Istraživanja pokazuju da značajan deo, ali ne i većina slučajeva raka penisa, ima veze sa HPV infekcijom.

Prema različitim studijama, HPV se nalazi u oko 40 do 50% tumora penisa, dok se kod zdravog tkiva pojavljuje mnogo ređe – oko 10%.

Najčešći uzrok su visokorizični sojevi – HPV 16 i HPV 18. Kod određenih podtipova raka penisa, HPV je gotovo uvek prisutan – i do u 80-100% slučajeva.
Zato, iako se ne može reći da HPV izaziva većinu slučajeva raka penisa, on igra ključnu ulogu u velikom broju njih – zato je važno usmeriti prevenciju upravo na sprečavanje infekcije ovim virusom.

Kako HPV može dovesti do raka penisa?

Visokorizični tipovi HPV-a, naročito HPV 16 i HPV 18, mogu da se ,,ugrade“ u ćelije penisa i utiču na gene koji kontrolišu njihov rast. Na taj način virus onemogućava prirodne mehanizme koji u zdravim ćelijama sprečavaju nekontrolisano umnožavanje – što može dovesti do razvoja tumora.

Postoje dva glavna puta nastanka raka penisa:

HPV-zavisni put – kada dugotrajna infekcija visokorizičnim HPV tipom dovodi do promena na ćelijama (tzv. intraepitelne lezije) koje vremenom mogu prerasti u karcinom.
HPV-nezavisni put – kada rak nastaje zbog hronične iritacije, upale ili loše higijene. Stanja poput fimoze mogu stvoriti dugotrajne upalne procese koji povećavaju rizik.

U praksi, granica između ova dva mehanizma nije uvek jasna, jer se kod pojedinih tumora mogu preplitati oba procesa.

Kako prepoznati prve znake raka penisa?

Rak penisa u početku može izgledati bezazleno, pa je važno obratiti pažnju na svaku promenu.

Najčešći simptomi uključuju:

promenu boje ili zadebljanje kože penisa
bezbolan ili bolan čvorić
ranicu, upalu ili ulceraciju koja ne zarasta
krvarenje ili neprijatan sekret
bol ili otok, naročito na vrhu penisa (glansu)
promene na kožici (prepucijumu), pucanje ili suvoću

Ako bilo koji od ovih simptoma potraje, ne treba odlagati pregled kod urologa. Rano otkrivanje bolesti značajno povećava šanse za uspešno lečenje.

Kako se postavlja dijagnoza?

Rana dijagnoza je ključna. Lekar najpre obavlja klinički pregled, a zatim se uzima biopsija – mali uzorak tkiva koji se analizira pod mikroskopom da bi se potvrdilo da li postoje kancerogene ćelije. U pojedinim slučajevima koriste se i specijalni markeri, poput p16, koji mogu ukazati na povezanost tumora s HPV infekcijom. Za procenu širenja bolesti, primenjuju se radiološke metode kao što su ultrazvuk, CT ili magnetna rezonanca (MRI). Takođe se proveravaju limfni čvorovi u preponama, jer njihovo zahvatanje ima veliki značaj za dalju prognozu.

Šta podrazumeva lečenje raka penisa?

Način lečenja zavisi od stadijuma bolesti, veličine tumora i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Najčešće opcije su:

Hirurško uklanjanje tumora – kada je moguće, zahvat se izvodi tako da se očuva funkcija penisa.
Delimična ili potpuna penektomija (hirurško uklanjanje penisa) – kod uznapredovalih slučajeva, kada se tumor proširio.
Uklanjanje limfnih čvorova (disekcija) – ako postoji sumnja na metastaze.
Radioterapija i hemoterapija – koriste se pre ili posle operacije, u zavisnosti od stadijuma bolesti.
Imunoterapija i ciljane terapije – nova polja istraživanja, posebno kod tumora povezanih sa HPV infekcijom.

Kako muškarci mogu da smanje rizik za razvoj raka penisa?

Prevencija raka penisa u velikoj meri zasniva se na sprečavanju infekcije HPV-om i održavanju dobrih higijenskih i zdravstvenih navika.

Vakcinacija protiv HPV-a

HPV vakcina, posebno devetovalentna, štiti i muškarce od najopasnijih tipova virusa koji su povezani s rakom i genitalnim bradavicama. Istraživanja pokazuju da vakcinisani muškarci imaju manji rizik za razvoj HPV-povezanih karcinoma – uključujući rak penisa, anusa i grla. Zbog toga se u mnogim zemljama vakcinacija preporučuje u adolescenciji, pre početka seksualne aktivnosti.

Obrezivanje

Kod muškaraca koji su obrezani primećen je niži rizik za nastanak HPV infekcije, samim tim i manja verovatnoća razvoja raka penisa. Ova povezanost je naročito izražena u populacijama sa visokom stopom HPV infekcija.

Zaštita tokom odnosa

Kondomi smanjuju rizik za prenos HPV-a, ali ne pružaju potpunu zaštitu, jer se virus prenosi i kontaktom kože/sluzokože van područja koje kondom pokriva.

Dobra intimna higijena

Redovno pranje penisa i prepucijuma, održavanje suvoće i sprečavanje nakupljanja sekreta (smegme) smanjuju rizik za razvoj upala i infekcija.

Ako primetite bilo kakvu ranicu, promena boje, čvorić ili otok, važno je da što pre posetite urologa ili dermatologa. Rana intervencija značajno povećava šanse za uspešno lečenje.

Reference:

https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/
https://www.cancer.org/
https://www.mdpi.com/
https://publichealth.jmir.org/
https://www.sciencedirect.com/

Foto: pexels.com