Rak vagine: Ovo su simptomi koji se ne smeju ignorisati

Rak vagine je karcinom koji se formira u sluznici vagine. U oko 75% slučajeva povezan je sa infekcijom humanim papiloma virusom (HPV). Često ne izaziva simptome, zbog čega su redovni ginekološki pregledi i PAPA test veoma važni. Protiv humanog papiloma virusa postoji efikasna zaštita u vidu vakcine, koja značajno smanjuje rizik od oboljenja koje HPV izaziva. Između ostalih, smanjuje rizik i od raka vagine.

Šta je, zapravo, rak vagine

Rak vagine je maligni tumor koji nastaje kada ćelije u vagini počnu da se nekontrolisano dele i rastu. Ova vrsta raka je retka, ali je važno prepoznati simptome na vreme.

Anatomija vagine

Vagina je mišićna cev koja povezuje spoljašnji deo ženskog polnog organa – vulvu, sa matericom. Ima važnu ulogu u seksualnim odnosima, porođajima i menstrualnom krvarenju.

Unutrašnjost vagine je pokrivena mekim tkivom koje varira u teksturi i stepenu vlažnosti u zavisnosti od specifičnih faktora, kao što su seksualno uzbuđenje, trudnoća, bolest, dojenje, menstruacija ili menopauza. Ovo meko tkivo sadrži mnoge žlezde koje luče vaginalni sekret, neophodan za lubrikaciju i zaštitu od infekcija. Vagina je veoma elastična i rasteže se dovoljno da postane porođajni kanal, kroz koji se beba rađa iz materice.

Razvoj raka vagine

Rak vagine se obično razvija postepeno, tokom dužeg vremenskog perioda. Pre nego što postane invazivan, mogu se pojaviti prekancerozne promene. Rano otkrivanje i lečenje ovih promena može sprečiti razvoj raka.

Tipovi raka vagine

Postoji nekoliko tipova raka vagine, a najčešći su:

• Skvamocelularni karcinom vagine: Počinje u tankim, plosnatim ćelijama koje oblažu površinu vagine. Ovo je najčešći tip.
• Adenokarcinom vagine: Razvija se u žlezdastim ćelijama na površini vagine. U pitanju je redak tip.
• Melanom vagine: Nastaje u ćelijama koje proizvode pigment, melanocitima. Ovaj tip je takođe veoma redak.
• Sarkom vagine: Do njega dolazi u ćelijama vezivnog tkiva ili mišićnim ćelijama zidova vagine. Takođe je u pitanju veoma redak tip.

Šta uključuje pregled vagine

Kako bi se eventualne promene otkrile na vreme, neophodni su sledeći pregledi i testovi:

• Pelvični pregled: Lekar će vizuelno pregledati vulvu i staviti dva prsta u vaginu (tzv. bimanualni pregled) kako bi opipao eventualne abnormalnosti. Koristiće instrument koji se zove spekulum da proširi vaginu kako bi se lakše video vaginalni kanal i grlić materice.
• PAPA test: Dok je vagina otvorena spekulumom, lekar će koristiti instrument sličan lopatici da bi uzeo uzorak ćelija sa grlića materice. Ćelije će biti testirane u laboratoriji kako bi se uočile eventualne promene.
• HPV test: Istovremeno sa PAPA testom, može se obaviti i HPV test, koji ukazuje na prisustvo humanog papiloma virusa u organizmu.
• Kolposkopija: U ovom postupku, lekar koristi osvetljeni instrument koji se zove kolposkop kako bi proverio da li postoje abnormalne ćelije u vagini i na grliću materice.
• Biopsija: Ukoliko su tokom pregleda ili PAPA testa pronađene abnormalne ćelije, možda će biti potrebni dalji testovi, poput biopsije. Prilikom biopsije, lekar uzima uzorak tkiva koji će biti poslat u laboratoriju i testiran na ćelije raka. Biopsija je jedini test koji može potvrditi dijagnozu raka.

Uzroci i faktori rizika za rak vagine

Smatra se da je većina slučajeva raka vagine (75%) povezana sa infekcijom humanim papiloma virusom (HPV). Faktori rizika za rak vagine uključuju:

• Stariji ste od 60 godina: Rizik od raka vagine povećava se sa godinama.
• Imate HPV infekciju: HPV je čest virus koji se prenosi seksualnim kontaktom.
• Imali ste rak grlića materice: Moguće je razviti rak vagine nakon lečenja raka grlića materice. Abnormalne ćelije u grliću materice, ili cervikalna displazija, mogu povećati rizik od raka vagine.
• Konzumirate cigarete: Pušenje povećava rizik od raka vagine, kao i brojnih drugih karcinoma.

Simptomi raka vagine

U ranim fazama rak vagine često ne izaziva simptome – upravo su zbog toga ključni redovni preventivni pregledi. Kako tumor raste, mogu se pojaviti sledeći simptomi:

• Krvarenje iz vagine koje nije uobičajeno, na primer, nakon menopauze ili nakon seksa.
• Vaginalni iscedak, koji je vodenast, sukrvičast ili neprijatnog mirisa.
• Kvržica ili izraslina u vagini.
• Bolno ili učestalo mokrenje.
• Zatvor, tamna stolica ili potreba za pražnjenjem čak i kad su creva prazna.
• Bol u karlici.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno se obratite lekaru. Ipak, prisustvo ovih simptoma ne mora da znači da je u pitanju rak vagine, jer mnogi od njih mogu biti prisutni i kod nekih drugih, manje ozbiljnih stanja. Ključno je da vas pregleda specijalista!

Kako se rak vagine može sprečiti

Ne postoji siguran način da se spreči rak vagine, ali rizik možete značajno smanjiti ukoliko:

• Redovno idete na ginekološke preglede i PAPA test: To može pomoći u ranom otkrivanju raka vagine, kao i raka grlića materice.
• Razmislite o HPV vakcini: Vakcina protiv HPV-a može smanjiti rizik od raka vagine i drugih bolesti povezanih sa HPV-om.

Kako do HPV vakcine

HPV imunizacija je moćno sredstvo u prevenciji svih vrsta raka koje može da izazove humani papiloma virus – rak vagine je, nažalost, samo jedan od njih. Vakcina protiv HPV-a je u našoj zemlji besplatna za sve od 9 do 19. godina. Kontakte domova zdravlja, u kojima se može primiti HPV vakcina, pronaći ćete na ovom linku.

Izvori: my.clevelandclinic.org, mayoclinic.org. Fotografija i ilustracija: Canva