Skrining za HPV: Kada i koliko često je potrebna kontrola?

Redovan skrining otkriva HPV infekcije i prekancerozne promene mnogo pre razvoja raka – evo kada, kako i zašto je važno da ne pravimo pauze…

Šta je zapravo skrining?

Skrining je preventivni medicinski postupak kojim se kod osoba bez simptoma rano otkrivaju promene koje mogu dovesti do bolesti, kako bi se sprečio razvoj teških stanja ili otkrila bolest u što ranijoj, izlečivoj fazi. Kada je reč o HPV-u, skrining obuhvata testiranje na prisustvo visokorizičnih tipova humanog papiloma virusa i citološke preglede (Papa test) koji otkrivaju abnormalne ćelije na grliću materice.

Redovan skrining je ključan jer HPV najčešće ne daje nikakve simptome, a ipak može dovesti do displazija, prekanceroznih promena i karcinoma grlića materice, ali i drugih maligniteta povezanih s HPV-om (vulve, vagine, anusa, penisa, grla i vrata). Upravo zato skrining predstavlja najvažniji korak u zaštiti – omogućava otkrivanje i lečenje promena pre nego što postanu ozbiljne i spašava živote.

Redovni skrininzi za HPV su obavezna mera prevencije

Redovan skrining za HPV jedna je od najvažnijih stvari koje svaka žena može da uradi za svoje reproduktivno zdravlje. S obzirom na to da je HPV najčešća polno prenosiva infekcija na svetu, a pojedini tipovi mogu dovesti do raka grlića materice i drugih vrsta raka, pravovremeno testiranje je ključna zaštita.

Uprkos tome, mnoge žene i dalje preskaču skrining – iz straha, nedostatka vremena ili uverenja da je sve u redu, jer nemaju vidljive simptome. Važno je naglasiti: HPV obično nema simptome, i zato se promene mogu otkriti samo kroz skrining.

Zašto je važno raditi skrining za HPV?

1. Otkriva prisustvo visokorizičnih tipova HPV-a

Tipovi 16, 18 i još nekoliko visokorizičnih sojeva mogu dovesti do prekanceroznih promena i raka (ne samo grlića materice, već i anusa, vulve, vagine i orofaringealne regije). Skrining omogućava da se infekcija otkrije dok još nema nikakvih posledica.

2. Otkriva rane prekancerozne promene

Promene kao što su CIN 1, CIN 2 i CIN 3 otkrivaju se skriningom, često pre nego što dovedu do ozbiljnijih lezija.

3. Može rano da ukaže na druge HPV-povezane bolesti

Iako se najčešće radi skrining grlića materice, HPV može izazvati promene i na drugim delovima tela. Rano otkrivanje infekcije omogućava:

praćenje rizika za razvoj raka anusa,
praćenje rizika za razvoj raka vulve i vagine,
upućivanje na dodatne preglede kod osoba s dugotrajnom HPV infekcijom,
brže reagovanje ako se pojave simptomi genitalnih bradavica ili promena na koži i sluznici.

4. Skrining identifikuje hronične (perzistentne) infekcije

Pojedine HPV infekcije ne prolaze same od sebe. Skrining pomaže da se prepoznaju perzistentni visokorizični tipovi, koji su najopasniji.

5. Omogućava redovan nadzor i pravovremenu intervenciju

Čak i kada nema vidljivih simptoma, lekar može preporučiti kolposkopiju, analni pregled, briseve ili češće kontrole, čime se smanjuje rizik za razvoj ozbiljnih bolesti.

Koliko često treba raditi skrining za HPV?

Preporuke se razlikuju u zavisnosti od uzrasta, prethodnih nalaza i vrste testa.

Od 21 do 29 godina

Radi se Papanikolau test (Papa test) na svake 3 godine.
HPV test se obično radi samo ako Papa test pokaže abnormalnosti.

Od 30 do 65 godina

Najbolji pristup je tzv. co-testing:

HPV test + Papa test, zajedno, na 5 godina, ako je sve u redu,
ili samo Papa test na 3 godine,
ili samo HPV test na 5 godina (u mnogim zemljama sve češća preporuka).

Nakon 65. godine

Nema potrebe za skriningom ako žena ima uredne rezultate u prethodnih 10 godina i nema istoriju abnormalnih nalaza.

Kada je potrebno češće raditi skrining?

Ako je HPV pozitivan, preporučuje se individualni plan kontrole koji može uključivati:

pregled na 6-12 meseci,
kolposkopiju,
ciljane analne ili vulvarne preglede,
dodatna testiranja ako postoji rizik za razvoj drugih HPV-povezanih bolesti.

Šta se može deseti ako se preskoče pregledi?

Preskakanje skrininga može uzrokovati:

da HPV infekcija ostane neotkrivena godinama,
da prekancerozne promene napreduju bez vidljivih simptoma,
da se rak otkrije tek kada se pojave tegobe – a tada je lečenje komplikovanije.

Šta sve skrining u kontekstu HPV-a otkriva?

prisustvo visokorizičnih tipova HPV-a,
rane ćelijske promene (CIN),
promene koje mogu dovesti do raka grlića materice,
stanje sluznice i eventualne inflamatorne procese,
sumnjive lezije koje zahtevaju kolposkopiju.

Dakle, skrining je alat za prevenciju, a ne samo za dijagnostiku raka.

Ključ je u redovnom skriningu – bez preskakanja

Ako ste poslednji put radili skrining pre više od 3 ili 5 godina (u zavisnosti od uzrasta), vreme je za pregled. Jedan termin može napraviti ogromnu razliku.

HPV vakcina je najbolji vid prevencije i zaštite

HPV vakcina pruža zaštitu od tipova virusa koji su odgovorni za najveći broj HPV-povezanih karcinoma, uključujući rak vagine, vulve, grlića materice, penisa, anusa, vrata i grla.

U Srbiji je vakcina besplatna za devojčice i dečake uzrasta od 9 do 19 godina i predstavlja najefikasniji način zaštite. Najbolje rezultate daje kada se primi pre početka seksualne aktivnosti, ali se može primiti i kasnije, jer štiti od više sojeva virusa. Do 15. godine daju se dve, a starijima tri doze. Lekari širom zemlje apeluju na roditelje da razgovaraju sa svojom decom i da se informišu o dostupnosti vakcine u domovima zdravlja.

Reference:
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24192252/
https://academic.oup.com/jnci/article-abstract/101/2/88/1207257

Foto: pexels.com