Šta je važno znati o HPV infekciji: na vaša pitanja odgovara Ass. Prim. dr sci. med. Aleksandar Ristić

Odgovori specijaliste ginekologije i akušerstva na najčešća pitanja o HPV infekciji pomažu da razumemo rizike, zaštitimo se i – ukoliko su potrebni – preduzmemo naredne korake.

Šta vas čeka u ovom tekstu:
• kako se HPV prenosi i koliko kondom zaista štiti
• da li se oralni HPV može preneti poljupcem
• do koje godine ima smisla vakcinacija i koliko traje zaštita
• kako pomoći organizmu da eliminiše HPV
• šta znači nalaz određenog HPV tipa (npr. HPV 66)
• da li vakcina ima smisla nakon intervencija i u 40+ godinama
• HPV i trudnoća – da li je bezbedna
• šta raditi nakon konizacije
• da li postoje preparati koji „leče“ HPV
• kako doneti odluku kada postoje različita lekarska mišljenja
• šta ako se proces vakcinacije prekine

HPV infekcija je veoma česta, a pitanja koja je prate često su zbunjujuća. Šta kada test pokaže prisustvo virusa? Da li se HPV može preneti poljupcem? Ima li vakcina smisla nakon 30. ili 40. godine? I da li postoji način da „pomognemo“ organizmu da se izbori sa infekcijom?

Upravo zato, najčešća pitanja koja su stizala u inboks našeg Instagram profila @HPV_ne_info postavili smo dr Aleksandru Ristiću.

Dr Aleksandar Ristić, Ass. Prim. dr sci. med, istaknuti je specijalista ginekologije i akušerstva sa dugogodišnjim kliničkim, naučnim i pedagoškim iskustvom. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1996. godine, gde je i završio specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva 2002. godine. Svoju profesionalnu karijeru gradi u GAK Narodni front, gde je zaposlen od 2003. godine. Kontinuirano usavršavanje potvrđuje sticanjem zvanja supspecijaliste ultrazvuka u kliničkoj medicini 2009. godine, a već naredne godine stiče akademsko zvanje magistra medicinskih nauka. Doktorsku disertaciju odbranio je 2016. godine, čime dodatno učvršćuje svoju stručnost i posvećenost naučno-istraživačkom radu. Od 2018. godine angažovan je kao klinički asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde aktivno učestvuje u edukaciji budućih lekara. Od 2025. godine obavlja funkciju načelnika odeljenja Dnevne bolnice u GAK Narodni front, gde svojim znanjem, iskustvom i posvećenošću doprinosi unapređenju zdravstvene zaštite žena. Potražite ga na galamedica.rs.

VAŠA PITANJA O HPV INFEKCIJI – ODGOVORI DR ALEKSANDRA RISTIĆA

Kako se zaštititi od HPV infekcije, ako znamo da kondom nije dovoljan i da rizik može biti kontakt kože i sluzokože u genitalnoj regiji?

Najvažnije je razumeti da se HPV ne prenosi isključivo telesnim tečnostima, već kontaktom kože i sluzokože, zbog čega kondom, iako veoma koristan, ne može pružiti potpunu zaštitu.

Kondom značajno smanjuje rizik prenosa virusa, kao i verovatnoću nastanka komplikacija poput genitalnih bradavica i promena na grliću materice, ali ne pokriva sve regije kože koje mogu biti u kontaktu.

Najbolja zaštita je kombinacija više faktora:

● HPV vakcinacija – najefikasnija zaštita od najrizičnijih tipova virusa
● korišćenje kondoma kad god je moguće
● odgovorno seksualno ponašanje
● redovne ginekološke kontrole

Važno je znati da HPV ne znači neizbežan problem. Uz prevenciju i redovne kontrole, rizici se značajno smanjuju.

Ukoliko osoba ima oralni HPV, da li se on može preneti poljupcem?

Oralni HPV se može preneti bliskim kontaktom sluzokože, ali je važno naglasiti da poljubac nije najčešći način prenosa. Rizik postoji, ali je znatno manji nego kod oralnog seksualnog kontakta.

Kod većine ljudi imuni sistem eliminiše virus spontano, bez posledica. Mnogi nikada i ne saznaju da su bili u kontaktu sa virusom.

Ukoliko postoje simptomi koji traju duže od dve do tri nedelje, potrebno je javiti se lekaru:

● bol u grlu bez jasnog razloga
● otežano gutanje
● promuklost
● ranice ili promene u usnoj duplji
● uvećani limfni čvorovi vrata

Rano reagovanje je uvek najbolja mera opreza.

Do koje godine mogu da se vakcinišu odrasli i koliko vremena traje zaštita?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da je HPV vakcina namenjena isključivo tinejdžerima i mladima pre prvih seksualnih odnosa. Istina je da je tada efekat vakcine najveći, jer organizam još nije bio u kontaktu sa virusom, ali to ne znači da odrasle osobe nemaju korist od vakcinacije.

Danas se HPV vakcinacija preporučuje i u odraslom dobu, nakon individualne procene lekara.

Prema aktuelnim preporukama:

● Američka FDA odobrila je primenu vakcine kod žena i muškaraca do 45. godine života
● U evropskoj praksi i smernicama granice su dodatno proširene, pa vakcinacija može imati smisla i kasnije, u zavisnosti od zdravstvenog statusa, prethodnih nalaza i životnih okolnosti

HPV vakcina nije samo vakcina za mlade, već vakcina za prevenciju budućih rizika.

Kod žena koje su već imale CIN promene, intervencije na grliću materice ili ponavljane HPV infekcije, vakcinacija često predstavlja pametan korak ka dodatnoj zaštiti u budućnosti.

Koliko traje zaštita? Dosadašnja dugogodišnja praćenja pokazuju da je zaštita snažna i dugotrajna, više od 10 godina, a kod velikog broja pacijenata i znatno duže, bez znakova slabljenja imuniteta.

Kako se rešiti HPV-a – postoji li nešto što konkretno mogu da učinim, ili je potrebno samo čekati i kontrolisati?

U najvećem broju slučajeva organizam sam eliminiše HPV u periodu od 1 do 2 godine zahvaljujući sopstvenom imunom odgovoru.

Ono što možete učiniti jeste da telu pružite najbolje uslove da to postigne:

● uredan i kvalitetan san
● pravilna ishrana
● fizička aktivnost
● prestanak pušenja
● smanjenje stresa
● redovne kontrole kod ginekologa

Kod određenih pacijentkinja lekar može preporučiti dodatnu podršku kroz imunomodulatore ili suplemente.

Ne savetujem pasivno čekanje, već aktivan i disciplinovan pristup uz redovno praćenje.

Na HPV testu mi je detektovan HPV tip 66. Moj lekar kaže da trenutno nema razloga za zabrinutost i da je potrebno samo redovno praćenje. Ipak, volela bih da čujem dodatno mišljenje – koliko je ovaj tip rizičan i da li postoji nešto što mogu da uradim kako bih smanjila rizik i pomogla organizmu da eliminiše virus?

HPV tip 66 spada u grupu visokorizičnih tipova, što znači da se povezuje sa mogućnošću razvoja premalignih i malignih promena. Međutim, ovaj tip je:

● ređi od tipova 16 i 18
● manje agresivan u poređenju sa njima
● kod većine žena ne dovodi do ozbiljnih promena

Ako je nalaz uredan i lekar savetuje praćenje, to je često sasvim ispravan pristup.

Šta možete učiniti:

● redovne kontrole
● jačanje opšteg zdravlja i imuniteta
● bez cigareta
● kvalitetan san i ishrana
● razgovor o HPV vakcini

Najvažnije je znati da pozitivan HPV test nije dijagnoza bolesti, već signal da se prati stanje.

Pre devet godina imala sam dijagnozu CIN 3, nakon čega je urađena konizacija. Tokom 2025. godine HPV tipizacija je pokazala prisustvo HPV tipa 16. U 2026. godini dijagnostikovan je CIN 1 i trenutno čekam LOOP konizaciju.

Planiram da se vakcinišem protiv HPV-a nakon intervencije, pa me zanima – kakvo je vaše mišljenje o vakcinaciji u ovom kontekstu, s obzirom na to da sam HPV 16 pozitivna?

Takođe, da li suplementi koje uzimam (Hupavir, folna kiselina, vitamin B12, omega-3 i vitamin D3) mogu imati značajan uticaj na tok infekcije? Imam 44 godine.

U Vašem slučaju, iako je HPV tip 16 prisutan, vakcinacija i dalje ima smisla. Vakcina ne leči postojeću infekciju, ali može doprineti zaštiti od drugih visokorizičnih tipova virusa i smanjenju rizika ponovne pojave promena nakon intervencije.

Kod žena koje su već imale CIN promene, konizaciju ili ponovnu HPV infekciju, vakcinacija se često savetuje kao važan korak dodatne prevencije. Najčešće je najbolje da se primi nakon LOOP intervencije, kada lekar proceni da je pravi trenutak.

Sa 44 godine niste zakasnili — godine same po sebi nisu prepreka, naročito kada postoji prethodna istorija promena na grliću materice.

Suplementi koje uzimate mogu biti korisna podrška imunitetu i opštem oporavku organizma, ali nisu zamena za vakcinu, redovne kontrole i zdrav stil života.

Najvažnije je da razmišljate dugoročno: ne samo kako rešiti trenutni nalaz, već kako smanjiti rizik da se problem ponovi u budućnosti.

Ukoliko je detektovan neki od visokorizičnih tipova HPV-a, a PAPA test je uredan, da li je trudnoća bezbedna?

U najvećem broju slučajeva – da, trudnoća je bezbedna.

Prisustvo HPV-a samo po sebi:

● ne sprečava ostvarivanje trudnoće
● ne utiče direktno na razvoj ploda
● ne znači komplikovanu trudnoću

Većina žena sa HPV infekcijom ima urednu trudnoću i zdravu bebu.

Prenos sa majke na bebu je redak, a ozbiljne komplikacije izuzetno retke.

Najvažnije je da trudnoća bude vođena uz redovne ginekološke kontrole i praćenje eventualnih promena na grliću materice.

Napomena: HPV vakcina se ne daje tokom trudnoće, već pre ili nakon nje.

Prošle godine mi je otkrivena promena na grliću. Biopsijom je ustanovljena promena CIN II i urađena je konizacija. Šta raditi u narednom periodu? Da li može da se ponovi, kako se zaštititi, kako pojačati imunitet?

Nakon uspešno urađene konizacije, fokus prelazi na praćenje i prevenciju.

Potrebno je:

● redovno raditi PAPA test i HPV test prema savetu lekara
● kolposkopske kontrole kada su indicirane
● razmotriti HPV vakcinaciju
● jačati opšte zdravlje i imunitet

Promene se mogu ponoviti, ali redovno praćenje omogućava da se sve uoči na vreme i rešava u ranoj fazi.

Konizacija nije kraj priče, već početak pažljivijeg odnosa prema sopstvenom zdravlju.

Imam HPV 8, 52 i 56 i malo promenu na grliću materice, za koju lekari kažu da je bezopasna. Na internetu sam naišla na proizvode za čišćenje organizma od HP virusa. Zamolila bih vas za vaše mišljenje – da li podržavate takav vid prirodnog lečenja?

Razumem potrebu žena da pomognu svom organizmu prirodnim putem, i podržavam sve što doprinosi zdravijem životu.

Međutim, važno je biti jasan: ne postoji preparat koji dokazano “čisti” HPV virus iz organizma.

Prirodni preparati mogu imati ulogu podrške kroz:

● bolji imunitet
● smanjenje stresa
● bolju nutritivnu ravnotežu

Ali osnova ostaje:

● redovne kontrole
● citologija i kolposkopija
● HPV vakcinacija
● stručno praćenje

Treba praviti razliku između podrške organizmu i lečenja infekcije.

Prošle godine sam imala HPV tip 54 i dobila sam dva lekarska mišljenja – jedno da je upala, a drugo da je potrebno da se radi konizacija. U velikoj sam neodoumici šta da radim.

HPV infekcija jeste virusna upala u širem smislu, ali odluka o konizaciji nikada se ne donosi samo na osnovu tipa HPV-a.

Za odluku su ključni:

● PAPA test
● kolposkopski nalaz
● biopsija, ukoliko je urađena
● izgled i stepen promena na grliću materice

Zato je u ovakvoj situaciji najvažnije da se kompletna dokumentacija sagleda celovito. Sam HPV tip 54 nije dovoljan razlog za konizaciju bez dodatnih nalaza.

Potrebno je stručno drugo mišljenje sa kompletnom dokumentacijom.

Šta se desi ukoliko se proces imunizacije protiv HPV-a kod odraslih prekine trudnoćom ili usled nekog drugog razloga? Da li je moguće primiti treću dozu nakon trudnoće ili je potrebno ceo proces imunizacije započeti iznova i primiti sve tri doze?

Ne. Proces imunizacije se ne započinje iznova.

Ukoliko je vakcinacija prekinuta zbog trudnoće ili drugog razloga, nakon trudnoće se nastavlja tamo gde je stala, prema preporučenom protokolu.

To znači da se prima naredna doza koja nedostaje, bez potrebe da se prethodne ponavljaju.

Važno je samo napraviti plan sa izabranim lekarom nakon porođaja.

Za fotografije dr Aleksandra Ristića zahvaljujemo Ginekološkoj ordinaciji Gala. Ostale fotografije: Canva