Da li su sve bradavice izazvane HPV-om? Donosimo objašnjenje

Kada primete bradavicu bilo gde na koži ili u genitalnoj regiji, mnogi se zabrinu. Tačno je da su sve virusne bradavice izazvane humanim papiloma virusom (HPV). Međutim, nisu sve iste. Različiti tipovi HPV-a izazivaju bradavice koje se razlikuju po mestu na kojem nastaju, načinu prenosa i mogućim komplikacijama.

Dobra vest je da su uobičajene kožne bradavice benigne i nisu povezane sa tipovima HPV-a koji izazivaju većinu HPV karcinoma. Kada govorimo o bradavicama, najveću pažnju zahtevaju pojedini tipovi HPV-a koji inficiraju genitalnu regiju. Ipak, i ti tipovi HPV-a spadaju u niskorizične i treba ih razlikovati od visokorizičnih tipova povezanih sa prekanceroznim promenama i rakom. Visokorizična HPV infekcija obično ne izaziva vidljive bradavice niti druge simptome, i upravo je to razlog zbog kojeg je prevencija HPV infekcije toliko značajna.

Evo šta je važno da znate.

Obične bradavice

Obične bradavice (verruca vulgaris) najčešće se javljaju na šakama, prstima, oko noktiju ili na laktovima. Čvrste su, hrapave i blago izdignute iznad kože.

Najčešće ih izazivaju HPV tipovi 2 i 4. Prenose se direktnim kontaktom sa kožom osobe koja ima bradavicu, ali i preko zajedničkih predmeta, poput peškira, turpija za nokte ili pribora za manikir. Virus lakše prodire kroz sitne posekotine ili oštećenja kože.

Kod dece i mladih često nestanu spontano u roku od jedne do dve godine, zahvaljujući imunom sistemu. Ukoliko su bolne, šire se ili predstavljaju estetski problem, dermatolog može preporučiti preparate sa salicilnom kiselinom, krioterapiju (zamrzavanje tečnim azotom) ili druge metode uklanjanja.

Plantarne bradavice

Plantarne bradavice nastaju na tabanima. Zbog pritiska pri hodu često rastu ka unutra i mogu biti veoma bolne.

Najčešće ih izazivaju tipovi HPV-a 1, 2, 4, 27 i 57. Mogu se preneti direktim kontaktom, ali i preko kontaminiranih površina, zbog čega zajednički tuševi, svlačionice i prostori oko bazena mogu predstavljati rizično okruženje, naročito ako na stopalima postoje sitna oštećenja kože.

Mogu biti prilično uporne i nekada traju više meseci ili godina. Manje plantarne bradavice ponekad prolaze spontano, ali zbog bola pri hodu često zahtevaju lečenje, koje uključuje salicilnu kiselinu, krioterapiju ili druge dermatološke procedure.

Ravne bradavice

Ravne (plane) bradavice male su, glatke i gotovo u ravni sa kožom. Najčešće ih izazivaju HPV tipovi 3 i 10, a pojavljuju se na licu, vratu, šakama ili nogama i često ih ima više odjednom.

Prenose se direktnim kontaktom sa kožom, ali se mogu širiti i na druge delove tela brijanjem ili češanjem, kada virus dospe u sitna oštećenja kože.

Kod velikog broja dece i adolescenata povlače se spontano. Ako su brojne, uporne ili predstavljaju estetski problem, dermatolog može preporučiti lokalnu terapiju ili neku od procedura uklanjanja, uz poseban oprez kada se nalaze na licu.

Genitalne bradavice (kondilomi)

Genitalne bradavice razlikuju se od svih prethodnih jer predstavljaju polno prenosivu HPV infekciju. Najčešće ih izazivaju HPV tipovi 6 i 11.

Prenose se intimnim kontaktom kože i sluzokože tokom vaginalnih, analnih ili oralnih seksualnih odnosa, ali i kontaktom genitalne regije bez penetracije.

Kod nekih osoba mogu spontano nestati, ali se često zadržavaju ili se ponovo pojavljuju. Zbog toga se preporučuje pregled kod ginekologa, urologa ili dermatovenerologa, koji će proceniti da li je potrebno lečenje. Ono može uključivati lokalne preparate koje propisuje lekar ili uklanjanje bradavica krioterapijom, elektrohirurgijom, laserom ili drugim metodama.

Važno je naglasiti da genitalne bradavice uglavnom izazivaju niskorizični HPV tipovi, koji retko dovode do razvoja raka.

Pročitajte i… Kako se leče genitalne bradavice pitali smo dr Dušana Simića

Da li svaka HPV infekcija izaziva bradavice?

Ne.

Zapravo, većina osoba koje imaju HPV nikada neće razviti nijednu bradavicu. Visokorizični tipovi HPV-a, koji su povezani sa rakom grlića materice i drugim tipovima HPV karcinoma (glave i vrata, anusa i penisa, vagine i vulve), često prolaze potpuno bez simptoma. Upravo zato su redovni preventivni pregledi i skrining grlića materice – uključujući Papa i HPV test u intervalima koje preporuči ginekolog – važni čak i kada nema vidljivih promena.

Kada treba da se javite lekaru?

Lekaru se obratite ako niste sigurni da je promena zaista bradavica, ako se nalazi u genitalnoj regiji, krvari, brzo raste, menja izgled, boli, širi se, ne prolazi ili ako imate oslabljen imunitet.

I na kraju, jedna važna poruka: nije svaka bradavica razlog za zabrinutost, ali nijednu ne bi trebalo dijagnostikovati na osnovu fotografija sa interneta. Pravi uzrok promene može utvrditi jedino lekar.

Reference:

* International Agency for Research on Cancer (IARC). Human Papillomaviruses. IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans, Vol. 90. Lyon: International Agency for Research on Cancer; 2007. Dostupno na: https://publications.iarc.who.int/Book-And-Report-Series/Iarc-Monographs-On-The-Identification-Of-Carcinogenic-Hazards-To-Humans/Human-Papillomaviruses-2007

* Sterling JC, Gibbs S, Haque Hussain SS, Mohd Mustapa MF, Handfield-Jones SE. British Association of Dermatologists’ Guidelines for the Management of Cutaneous Warts 2014. Br J Dermatol. 2014;171(4):696–712. Dostupno na: https://academic.oup.com/bjd/article/171/4/696/6615605

* Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Human Papillomavirus (HPV) Infection – STI Treatment Guidelines. Dostupno na: https://www.cdc.gov/std/treatment-guidelines/hpv.htm

* Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Anogenital Warts – STI Treatment Guidelines. Dostupno na: https://www.cdc.gov/std/treatment-guidelines/anogenital-warts.htm

* MSD Manual Professional Edition. Warts (Verrucae). Dostupno na: https://www.msdmanuals.com/professional/dermatologic-disorders/viral-skin-diseases/warts

Fotografija: Canva