Šta svaka žena treba da zna: Koji su simptomi raka grlića materice

Koji su simptomi raka grlića materice, kako nastaje, koji su njegovi uzroci, te kako izgleda lečenje ove bolesti, pročitajte u nastavku.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) rak grlića materice četvrti je po učestalosti karcinom koji pogađa žene širom sveta. Rano otkrivanje i lečenje ključni su za poboljšanje stope preživljavanja i obezbeđivanje boljih ishoda. Svesne uobičajenih simptoma i razumevanjem faktora rizika povezanih sa rakom grlića materice, žene mogu preduzeti proaktivne korake ka ranoj dijagnozi i efikasnom lečenju.

Koliko dugo može da potraje dok se ne primete simptomi raka grlića materice i bolest se ne razvije

Rak grlića materice obično se razvija postepeno tokom više godina. Najčešće počinje prekanceroznim promenama u ćelijama grlića materice (u kanalu na kraju materice, koji spaja grlić materice i vaginu). Ove abnormalne promene, poznate kao displazija, mogu napredovati do invazivnog raka, ako se ne otkriju i ne leče na vreme. Prema SZO, njihova progresija može trajati od 15 do 20 godina. Međutim, ovaj vremenski okvir varira u zavisnosti od pojedinačnih faktora, kao što su tip humanog papiloma virusa (HPV) koji je uzrokovao bolest, prisustvo drugih faktora rizika i imunološki odgovor pojedinca.

Uzrok i faktori rizika

Dugotrajna infekcija umanim papiloma virusom (HPV) glavni je uzročnik raka grlića materice, tako što isključuje gene koji suzbijaju tumor u ćelijama u grliću materice. Kada se ovi geni deaktiviraju, ćelije se dele i rastu nekontrolisano, što posledično može izazvati bolest. Međutim, važno je napomenuti da nemaju infekcije svim tipovima HPV-a potencijal da napreduju u rak. Najveći rizik nose HPV tip 16 i 18. Takođe, uz HPV infekciju, određeni faktori mogu doprineti razvoju ove bolesti.

Faktori rizika za razvoj raka grlića materice uključuju:

– Pušenje: Ovo spada u faktore rizika zbog izloženosti različitim kancerogenim hemikalijama i štetnog dejstva duvana na imunološki sistem.
– Oslabljen imunitet: Određena stanja i lekovi mogu oslabiti imunološki sistem, što znači da telo ne može efikasno da se izbori sa infekcijama, kao što je i infekcija HPV-om.
– Infekcija hlamidijom: Bez obzira na to što je hlamidija bakterijska infekcija, može učniti da se HPV replicira unutar grlića materice.
– Dugotrajna upotreba oralnih kontraceptiva: Rizik za razvoj raka grlića materice nakon prestanka uzimanja oralnih kontraceptiva vraća se na tipične nivoe nakon nekoliko godina.
– Ekonomski status i obrazovanje: Žene s nižim primanjima često ne mogu lako da pristupe zdravstvenim uslugama ili nisu dovoljno informisane, te shodno tome ne praktikuju redovne lekarske preglede i kontrole.
– Ishrana sa malo voća i povrća: Ishrana siromašna nutrijentima, neophodnim za optimalno funkcionisanje organizma, može povećati rizik za razvoj raka grlića materice.

Simptomi raka grlića materice

Obično žene sa rakom grlića materice u ranim fazama ili prekanceroznim promenama u ćelijama grlića materice ne primećuju nikakve simptome. Tek kada rak napreduje pojavljuju se određeni znaci.

Uobičajeni simptomi raka grlića materice obuhvataju:

neobičan iscedak iz vagine, koji može sadržati krv
bol tokom seksualnih odnosa
atipično vaginalno krvarenje, primera radi, između menstruacije, nakon seksualnih odnosa ili nakon menopauze
bol u predelu karlice

Kako rak napreduje i potencijalno se širi na druge delove tela, žena može iskusiti:

otežano mokrenje
krv u urinu
otok u nogama
teškoće s pražnjenjem creva

Lečenje

Lečenje raka grlića materice zavisi od težine ili stadijuma bolesti. Zdravstveni radnici mogu preporučiti različite tretmane u zavisnosti od stepena koji dodeljuju displaziji u fazi dijagnostike.

Tretmani raka grlića materice uključuju:

hirurške procedure
hemioterapije
radioterapije
ciljanu terapiju lekovima
imunoterapije

Prevencija

Prema SZO, globalna strategija za eliminaciju raka grlića materice podrazumeva tri faze:

Primarna prevencija: Vakcinacija protiv HPV-a devojčica od 9 do 14 godina.
Sekundarna prevencija: Redovno testiranje žena nakon 30. godine na HPV. U slučaju da je žena zaražena HIV-om, potrebno je početi sa skriningom od 25. godine.
Tercijarna prevencija: Svaka žena koja ima znake raka grlića materice treba da dobije dijagnozu i lečenje što je pre moguće.

Iako su deca starosti od 9 do 14 godina primarna grupa za vakcinaciju, u Srbiji o trošku RFZO se može vakcinisati sve do 19. godine, a vakcina je korisna i dostupna i nakon tog uzrasta, o čemu je najbolje posavetovati se sa izabranim lekarom ili ginekologom, ili se obratiti Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Zaključak

Prepoznavanje simptoma raka grlića materice ključan je korak u ranom otkrivanju i uspešnom lečenju ove bolesti. Iako simptomi kao što su abnormalno vaginalno krvarenje, neobičan iscedak i bol u karlici mogu ukazivati na različita stanja, od suštinskog je značaja da ih ne ignorišete i odmah potražite savet lekara. Redovni skrining kroz Papa i HPV testove igra vitalnu ulogu u identifikaciji prekanceroznih promena pre nego što se razviju u invazivni rak.

Izvor: medicalnewstoday.com
Foto: canva.com