Šta je otkrila nova studija o HPV infekciji u Vojvodini: Razgovarali smo sa autorkom, doc. dr Natašom Nikolić

Studija o HPV infekciji u Vojvodini obuhvatila je rezultate 10.062 brisa grlića materice, testiranih na prisustvo visokorizičnih tipova HPV-a – koji mogu dovesti do raka ovog dela tela. Kako nam saznanja do kojih je došla ova studija mogu pomoći da zaštitimo zdravlje?

Postoji preko 200 tipova HPV (humanih papiloma virusa). Srećom, nisu svi podjednako opasni. Grubo ih možemo podeliti na niskorizične i visokorizične. Prvi mogu dovesti do pojava koje su neprijatne, ali nisu životno ugrožavajuće (npr. genitalne bradavice), a drugi mogu izazvati rak.

Koji tipovi su najprisutniji kod HPV pozitivnih žena u Vojvodini? Odgovor na ovo pitanje donela je studija Učestalost karcinogenih genotipova kod HPV-inficiranih žena u desetogodišnjem periodu (2014-2023) u Vojvodini, Srbija, sprovedena na Institutu za javno zdravlje Vojvodine, na čelu sa doc. dr Natašom Nikolić.

Doc. dr Nataša Nikolić je specijalistkinja medicinske mikrobiologije, subspecijalistkinja virusologije. Zaposlena je u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, Centru za virusologiju kao šefica Odseka za molekularnu dijagnostiku; kao i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu kao docentkinja na Katedri za mikrobiologiju sa parazitologijom i imunologijom. Autorka je i koautorka brojnih stručnih i naučnih publikacija, kao i učesnica u nekoliko naučnih projekata koji se odnose na različite aspekte značaja HPV infekcije.

Šta je uopšte HPV ili humani papiloma virus i koje bolesti može izazvati?

Doc. dr Nataša Nikolić: Humani papiloma virusi su mali DNK virusi koji inficiraju epitelne ćelije kože i sluzokože ljudi. Infekcija uzrokovana HPV-om jedna je od najčešćih seksualno prenosivih infekcija današnjice i procenjuje se da preko 80% seksualno aktivnih osoba u nekom momentu svog života biva inficirano ovim virusom. Najveća učestalost HPV infekcije registruje se kod mladih, seksualno aktivnih osoba, u ranim dvadesetim godinama života. Iako je većina ovih infekcija neprimetna i spontano prolazi, uporna HPV infekcija najveći je faktor rizika za nastanak karcinoma. Zbog postojanja čvrstih dokaza o učešću HPV-a u nastanku karcinoma, Međunarodna agencija za istraživanje raka je visokorizične tipove ovog virusa svrstala u prvu grupu humanih kancerogena.

“Zbog postojanja čvrstih dokaza o učešću HPV-a u nastanku karcinoma, Međunarodna agencija za istraživanje raka je visokorizične tipove ovog virusa svrstala u prvu grupu humanih kancerogena.”

Koliko tipova HPV-a postoji, koji su posebno opasni i zašto?

Do sada je identifikovano preko 200 tipova HPV-a. Procenjuje se da više od 40 tipova HPV-a može da inficira anogenitalnu regiju oba pola. Nemaju svi HPV isti onkogeni potencijal. Najvažniji HPV sa niskim onkogenim potencijalom su HPV 6 i HPV 11 koji dovode do nastanka anogenitalnih bradavica, tj. kondiloma.

Iako je većina ovih infekcija asimptomatska i spontano prolazi, tipovi sa visokim onkogenim potencijalom mogu da dovedu do razvoja uporne infekcije, maligne transformacije epitelnih ćelija i razvoja karcinoma. Najznačajniji među njima su HPV 16, zatim HPV 18, koji se identifikuju u više od polovine svih karcinoma grlića materice. Njihovo prisustvo je dokazano i kod karcinoma ostalih lokaliteta anogenitalne regije (vulve, vagine, anusa i penisa), kao i karcinoma usta i grla. Visoki onkogeni potencijal imaju i HPV 31, HPV 33, HPV 45, HPV 52 i HPV 58 koji se zajedno sa HPV 16 i HPV 18 smatraju uzročnicima 90% svih slučajeva karcinoma grlića materice.

Da li se zna koji procent slučajeva raka grlića materice izaziva HP virus?

Uloga HPV-a u nastanku karcinoma različitih lokaliteta proučavana je već pola veka i danas se raspolaže značajnim dokazima koji potvrđuju ovu povezanost. Prisustvo HPV-a dokazano je u skoro svim karcinomima grlića materice (99%), zatim u polovini slučajeva raka vulve i oko 70% karcinoma vagine. Procenjuje se da je ovaj virus uzročnik 20% – 60% karcinoma regije usta i grla, približno 50% karcinoma penisa i oko 90% analnih karcinoma.

Kakva je situacija u našoj zemlji kada je rak grlića materice u pitanju?

Karcinom grlića materice predstavlja četvrti po učestalosti maligni tumor kod naših žena. Stope obolevanja i umiranja od ove maligne bolesti kod nas su znatno više od prosečne u Evropi. Nažalost, to je drugi karcinom po učestalosti kod žena u reproduktivnom periodu (od 15. do 44. godine) i alarmantno je da u Republici Srbiji svakog dana od posledica ovog oboljenja preminu dve žene.

“Karcinom grlića materice je, nažalost, drugi po učestalosti kod žena u reproduktivnom periodu (od 15. do 44. godine).”

Kako ste došli na ideju za studiju?

Poput pojedinih zemalja regiona, HPV infekcija ne podleže obaveznom prijavljivanju u našoj zemlji, što rezultira nedovoljnim obimom podataka o učestalosti ovog virusa. Detekcija različitih tipova HPV-a omogućava uvid u njihovu zastupljenost, procenu učešća u prekanceroznim lezijama različitog stepena, kao i prisustvo vakcinalnih HPV tipova u populaciji naših žena (HPV tipovi sadržani u vakcini).

U kom vremenskom periodu je rađena studija o HPV infekciji u Vojvodini?

Radi se o retrospektivnoj studiji, u kojoj je posmatran desetogodišnji period od 2014. do 2023. godine. Na prisustvo visoko onkogenih tipova HPV-a ukupno je testirano 10.062 cervikalna brisa pacijentkinja Vojvodine.

Koje starosne grupe su obuhvaćene?

Ispitane su sve uzrasne kategorije. Najmlađa pacijentkinja je imala osamnaest, a najstarija 84 godine.

Da li su ispitanice već imale promene na grliću materice?

Da, dve trećine pacijentkinja je u trenutku uzimanja cervikalnog brisa na HPV analizu imalo dijagnostikovanu promenu na epitelu grlića materice.

Koji su tipovi HPV-a uočeni tokom ove studije?

Kako u svetu, tako i kod nas najčešće je identifikovan HPV 16 koji je registrovan kod približno svake treće HPV pozitivne žene. Sledeći po učestalosti bio je HPV 31, dok su se preostali najčešće registrovani tipovi (HPV 52, HPV 56, HPV 39 i HPV 51) nalazili u približno podjednakom procentu.

“Visokorizični HPV 16 registrovan je kod približno svake treće HPV pozitivne žene.”

Koje su uzrasne grupe žena najugroženije?

Rezultati studije ukazuju da se HPV infekcija najčešće registruje kod žena do 30 godina i nakon 60. godine života. U najvećem broju slučajeva HPV infekcija prolazi spontano u vremenskom periodu do dve godine. Međutim, kod približno 10% inficiranih žena dolazi do uspostavljanja uporne infekcije koja dovodi do razvoja prekanceroznih intraepitelnih lezija niskog, a zatim i visokog stepena atipije. Proces razvoja karcinoma je spor i u proseku traje više od 10 godina, što nam daje mogućnost dijagnostikovanja i tretiranja eventualno nastalih lezija na vreme.

Koji je razlog visoke učestalosti HPV infekcije u Vojvodini? Može li se pretpostaviti da je situacija slična u ostatku Srbije?

HPV infekcija jeste jedna od najčešćih seksualno prenosivih infekcija kako globalno, tako i kod nas. Procenat HPV inficiranih žena koje će razviti invazivni karcinom grlića materice je mali (1%), međutim kada se taj procenat posmatra u odnosu na veliku zastupljenost ove infekcije u populaciji, učestalost ovog karcinoma postaje zabrinjavajuća.

Iako se HPV registrovana zastupljenost može razlikovati i zavisi od veličine posmatrane populacije, odnosno uzorka, uzrasta ispitanih žena i izbora metoda koje se koriste za detekciju virusa, možemo pretpostaviti da je situacija slična u različitim regionima naše zemlje.

“Možemo pretpostaviti da je situacija slična u različitim regionima naše zemlje.”

S obzirom na visoku učestalost kancerogenih tipova HPV-a, koje biste savete dali ženama, kako da se čuvaju ovog virusa?

Uz bezbedno seksualno ponašanje, implementacija HPV vakcine jedan je od najznačajnijih koraka koji se odigrao u cilju unapređenja ženskog reproduktivnog zdravlja.

Preporuke su jasno definisane i pojava karcinoma grlića materice se može sprečiti!

Postoje tri nivoa prevencije karcinoma grlića materice. Primarna se ostvaruje HPV vakcinacijom; sekundarna se odnosi na „skrining“ (HPV testiranje i citološki pregled Papanikolau testom), a tercijarna na tretman i lečenje već uspostavljene HPV infekcije. Sva tri nivoa prevencije se dopunjuju i međusobno ne isključuju.

Šta bi, po vama, bili korisni sledeći koraci koji bi mogli dovesti do smanjenja učestalosti HPV-a u našoj populaciji?

Sve zemlje u kojima HPV vakcina čini sastavni deo nacionalnog programa imunizacije dovele su do smanjenja učestalosti HPV infekcije, a samim tim i do smanjenja oboljenja koje ovaj virus uzrokuje, pre svega anogenitalnih kondiloma i intraepitelnih prekanceroznih lezija grlića materice. Nazivaju je i vakcinom protiv raka što je opravdano jer se primenom ove vakcine štitimo od svih maligniteta povezanih sa HPV-om, kojih nažalost nije malo. Takođe, rezultati naših studija ukazuju da bi se primenom devetovalentne HPV vakcine rizik od nastanka HPV infekcije smanjio za najmanje dve trećine, čime bi se broj HPV inficiranih osoba znatno redukovao.

Prema navedenom, svrsishodnost, značaj i bezbednost primene HPV vakcine su dokazani, tako da nema dileme šta nam je činiti u cilju zaštite kako sopstvenog zdravlja tako i zdravlja naših najdražih.

Fotografija: Privatna arhiva