Kako se rak grlića materice može razviti iako je Papa test godinama bio uredan?

Za mnoge žene uredan Papa test predstavlja osećaj sigurnosti i potvrdu da je sa zdravljem grlića materice sve u redu. Međutim, u praksi se ponekad dešava da se rak grlića materice dijagnostikuje i kod žena koje su godinama imale uredne Papa nalaze. Upravo zato je važno da razumemo šta Papa test zapravo pokazuje, ali i kako teče razvoj HPV infekcije i na koji način, tokom vremena, može doći do nastanka raka grlića materice.

Šta Papa test zapravo otkriva?

Papa test je skrining metoda, a ne dijagnostički test. Njegova uloga je da otkrije promene na ćelijama grlića materice koje mogu prethoditi nastanku raka, a ne da direktno otkrije prisustvo raka ili HPV infekcije.

Drugim rečima, Papa test:

ne otkriva sam HP virus
ne garantuje da promene ne postoje
ne može uvek da identifikuje ćelije koje su već započele patološke promene

Zbog toga, uredan Papa test znači manji rizik, ali ne i apsolutnu sigurnost.

Kako se rak grlića materice može razviti uprkos urednim Papa testovima?

1. Promene nisu zahvaćene uzorkom

Da bi Papa test bio pouzdan, važno je da se uzorak uzme upravo sa mesta na kojima promene nastaju – tzv. transformacione zone grlića materice. Ako se promene nalaze dublje u kanalu grlića ili su vrlo male, moguće je da ćelije iz te regije ne dospeju u uzorak.

U tom slučaju:

Papa test može biti uredan
promene realno postoje, ali nisu identifikovane

Ovo je jedan od najčešćih razloga za lažno negativne nalaze.

2. Promene se mogu razviti između dva testa

Rak grlića materice se ne razvija preko noći, ali brzina napredovanja može varirati. Kod pojedinih žena, naročito ako imaju dugotrajnu infekciju visokorizičnim HPV tipovima, promene mogu napredovati brže nego što se očekuje.

Ako se Papa test radi na duže vremenske razmake ili se infekcija HPV-om dogodi nakon poslednjeg testa, moguće je da se ozbiljne promene razviju između dva skrininga.

3. Papa test ne otkriva direktno HPV infekciju

Najvažniji uzrok raka grlića materice je dugotrajna (perzistentna) infekcija visokorizičnim HPV tipovima, pre svega tipovima 16 i 18. Papa test ne detektuje prisustvo HPV-a, već samo posledice koje virus eventualno ostavlja na ćelijama. To znači da žena može godinama imati uredan Papa test, a istovremeno perzistentnu HPV infekciju, koja polako dovodi do razvoja prekanceroznih promena i kasnije raka.

4. Pojedini oblici raka grlića materice se teže otkrivaju Papa testom

Većina slučajeva raka grlića materice su planocelularni karcinomi (koji oblažu spoljašnji deo grlića materice), ali postoji i adenokarcinom, koji nastaje iz žlezdanih ćelija grlića.

Ove promene:

često se razvijaju dublje u kanalu grlića
teže se uzorkuju
teže se prepoznaju citološki

Zbog toga Papa test ima manju osetljivost za određene tipove raka grlića materice.

Potrebno je obaviti i HPV testiranje

Za razliku od Papa testa, HPV testiranje otkriva uzrok, a ne posledicu. Ono pokazuje da li je prisutan visokorizični HPV, čak i kada ćelije još uvek izgledaju normalno.

Zbog toga savremene smernice sve češće preporučuju:

HPV test kao primarni skrining
ili kombinaciju Papa testa i HPV testa (co-testing)

Ovakav pristup omogućava ranije prepoznavanje povećanog rizika za razvoj raka grlića materice.

Važno da zapamtite!

Uredan Papa test značajno smanjuje rizik, ali ne daje apsolutnu zaštitu.
Rak grlića materice može se razvijati tiho, posebno kod dugotrajne HPV infekcije.
Simptomi poput krvarenja van ciklusa, krvarenja nakon odnosa, bolova ili neobičnog sekreta uvek zahtevaju pregled, bez obzira na Papa nalaz.
HPV testiranje i vakcinacija predstavljaju ključne korake u savremenoj prevenciji.

HPV vakcina je najbolji vid prevencije i zaštite

HPV vakcina pruža zaštitu od tipova virusa koji su odgovorni za najveći broj HPV-povezanih karcinoma, uključujući rak vagine, vulve, grlića materice, penisa, anusa, vrata i grla.

U Srbiji je vakcina besplatna za devojčice i dečake uzrasta od 9 do 19 godina i predstavlja najefikasniji način zaštite. Najbolje rezultate daje kada se primi pre početka seksualne aktivnosti, ali se može primiti i kasnije, jer štiti od više sojeva virusa. Do 15. godine daju se dve, a starijima tri doze. Lekari širom zemlje apeluju na roditelje da se informišu o važnosti imunizacije.

Foto: canva.com
Reference:
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC9222017/
https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC8291189/