Cervikalna displazija: šta su prekancerozne promene grlića materice

„Nedavno sam uradila PAPA test i lekarka mi je rekla da je nalaz pokazao cervikalnu displaziju. Šta to znači? Da li je to rak?“ – pitanje je koje mnoge žene postave kada se suoče s ovom dijagnozom. Pre svega, važno je razumeti šta cervikalna displazija zapravo znači i šta je razlikuje od raka.

Šta znači cervikalna displazija?

Cervikalna displazija ili cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) je termin koji se koristi kada se u ćelijama grlića materice otkriju promene koje su izmenjene, ali još nisu rak. Te promene se obično javljaju na površini sluznice grlića materice i nazivaju se „prekancerozne“ zato što mogu, ali ne moraju, s vremenom prerasti u rak ako se ne prate i ne leče na vreme.

Lekari ove promene klasifikuju u tri stepena:

• CIN 1 – blaga displazija: atipične ćelije zahvataju oko jedne trećine debljine površinskog sloja. Takve promene se češće spontano povlače i retko prelaze u rak.
• CIN 2 – umerena displazija: promene zahvataju do dve trećine površinskog sloja.
• CIN 3 – teška displazija: promene su prisutne u više od dve trećine površinskog sloja i imaju najveći potencijal da prerastu u rak ako se ne leče.

Šta uzrokuje ove promene?

Glavni uzročnik cervikalne displazije je humani papiloma virus (HPV), koji se prenosi seksualnim kontaktom. HPV je odgovoran za većinu slučajeva promena na grliću materice.

HPV infekcija se najčešće sama povuče iz organizma zahvaljujući imunom sistemu. Međutim, ako se infekcija zadrži, može izazvati trajne promene u ćelijama, što vodi do razvoja displazije.

Problematično je to što HPV infekcija može dugo opstajati u organizmu bez simptoma, pa zaražena osoba nije svesna rizika kojem je izložena. Upravo zato su važni redovni ginekološki pregledi, kako bi se ustanovilo postojanje HPV infekcije, pre nego što ona izazove promene na grliću.

Kako se displazija otkriva?

Najčešće se prekancerozne promene otkriju PAPA testom – rutinskim pregledom koji se radi kao deo redovnih ginekoloških pregleda. PAPA test ne detektuje samo rak, već i atipične ćelije pre nego što se razviju u rak, što omogućava praćenje i pravovremeni tretman.

Ako PAPA test pokaže izmenjen nalaz, lekari mogu preporučiti dodatne preglede poput kolposkopije (pregled grlića materice uz uvećanje) ili biopsije (uzimanje uzorka tkiva) radi preciznije procene.

Da li cervikalna displazija znači rak?

Ne. Cervikalna displazija nije rak, već stanje koje može biti veoma rizičan korak ka raku ako se ne prati. Mnoge žene sa CIN nalazima ne razviju rak, posebno ako se promene otkriju rano i adekvatno prate ili leče.

Kako se leči?

Pristup zavisi od stepena displazije i drugih faktora kao što su godine života pacijentkinje i opšte zdravlje. Kod blagog stepena (CIN 1) često se primenjuje samo praćenje uz ponovljene PAPA testove, jer se te promene često povlače same. Kod umerene i teške cervikalne displazije (CIN 2 i CIN 3) najčešći oblik lečenja je konizacija – zahvat kojim se uklanja deo grlića materice sa prekanceroznim promenama, kako bi se sprečio njihov prelazak u rak. Ova procedura se sprovodi kada je to medicinski opravdano i predstavlja standardni pristup u lečenju viših stepena displazije. Nakon zahvata, pacijentkinje se redovno prate kroz kontrolne preglede i testiranja, što dodatno smanjuje rizik od razvoja raka grlića materice.

Zašto je rano otkrivanje ključno

Cervikalna displazija najčešće ne daje nikakve simptome, zbog čega žene često i ne znaju da promene postoje. Upravo zato su redovni ginekološki pregledi, PAPA test i HPV testiranje od presudne važnosti – jer omogućavaju da se prekancerozne promene otkriju u fazi kada se mogu uspešno pratiti ili lečiti, pre nego što prerastu u rak. Rana dijagnoza znači i znatno jednostavnije lečenje, manji zdravstveni rizik i bolju dugoročnu prognozu. Redovni pregledi su osnov odgovorne brige o zdravlju.

HPV vakcina: ključna mera prevencije

Najefikasniji način da se spreče prekancerozne promene i rak grlića materice jeste HPV vakcinacija, jer ona štiti od najopasnijih, visokorizičnih tipova HPV-a koji su odgovorni za većinu slučajeva ove bolesti. Vakcina se prvenstveno preporučuje u ranijem uzrastu, pre stupanja u seksualne odnose, odnosno pre mogućeg kontakta sa virusom.

Upravo zbog toga u Srbiji je HPV vakcina besplatna za decu i mlade uzrasta od 9 do 19 godina, a vakcinacija se sprovodi u domovima zdravlja. Više informacija dostupno je ovde: Kako do vakcine.

Pored toga, besplatna HPV vakcinacija dostupna je i studentima, a sve potrebne informacije mogu dobiti u studentskoj poliklinici u gradu u kojem studiraju (Beograd, Novi Sad, Niš).

Važno je naglasiti da HPV vakcinacija može biti korisna i odraslima, starijim od 26. godina, čak i ako su već bili u kontaktu sa virusom, jer može pružiti zaštitu od tipova HPV-a kojima još nisu bili izloženi. Odrasli se o mogućnostima vakcinacije mogu raspitati u Institutu za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, gradskim zavodima za javno zdravlje, kao i u većim privatnim medicinskim ustanovama.

Izvor: Cleavland Clinic: Cervical Dysplasia (CIN): Causes, Symptoms & Treatment

Fotografije: Pexels